U emisiji Agropallas najviše pažnje posvećeno je nedavno održanim Danima polja u organizaciji Poljoprivredne stručne službe Kikinda. Posetili smo Banatsku Topolu i tamošnje pčelare, najavili konkurs Grada Kikinde za pomoć pčelarima i osvrnuli se na povrtarsku proizvodnju u plastenicima, kao i na proizvodnju voća.

Žetva pšenice na severu Banata trebalo bi da počne za dve nedelje, a prinosi će biti niži nego prethodne godine. Na Danima polja u organizaciji Poljoprivredne stručne službe Kikinda, istaknuto je da će prosečan prinos hlebnog žita, koje je na području Kikinde zasejano na oko 15.000 hektara, biti oko pet tona po jedinici površine. Godina je bila obećavajuća sve do juna, kada su visoke temperature i dani bez padavina uticali na slabiji prinos ove sezone. Na lokalitetima gde je bilo padavina, prinos će biti znatno viši, dok će na parcelama kojima je vlaga bila neophodna, kao što je bio slučaj gde su se održali Dani polja u Kikindi, prinos biti ispod proseka.

-Mogu da kažem da je pšenica ove godine mnogo više obećavala do sredine maja, bar što se tiče rodnosti. S obzirom na to da padavina nije bilo u zadnjih mesec dana cela priča oko dobrog prinosa je pala u vodu i možemo očekivati prinose ispod proseka u ovoj godini – dodaje Zoran Simić iz Poljoprivredne stručne službe Kikinda.

Na Danima polja koje je organizovala Poljoprivredna stručna služba Kikinda, bilo je prilike da se kikindski ratari upoznaju sa pogodnostima koje nudi Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu.

-Pripremili smo celu jednu paletu konkursnih linija i već smo započeli realizaciju najvažnijih kredita kao što su konkursi za mlade, navodnjavanje, a pri kraju je i konkurs za fizičku imovinu gde imamo 1.700 prijava tako da je aktivnost sekretarijata na veoma visokom nivou –  ističe Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.

Manifestaciji Dan polja prisustvovao je i gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač, koji je kazao da je ovo prilika da se pokažu rezultati iz prethodnog perioda i da poljoprivrednici dobiju savete, kako bi mogli da pospeše proizvodnju i kako bi prinosi bili veći:

-Ovo je prilika i da se poljoprivrednicima savetuje da apliciraju na konkursima, iskoriste subvencije, kako od grada, tako i od pokrajine i države. Lokalna samouprava se trudi da podrži Poljoprivrednu stručnu službu i svakog poljoprivrednika. Moji saradnici koji su zaduženi za ovu oblast na odličan način kreiraju konkurse i subvencije, na koje poljoprivrednici samo treba da se prijave – napomenuo je Lukač.

Na području Kikinde pod pšenicom je jesenas bilo zasejano oko 15.000 hektara, što je nešto više nego prethodnih sezona. Ozimi ječam nije toliko zastupljen na severu Banata, pa se pod tom žitaricom našlo svega 1.800 hektara.

Kroz program podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju, Grad Kikinda je za kupovinu novih rojeva i opreme, kikindskim pčelarima ove godine namenio milion i dvesta hiljada dinara. Od tog iznosa, 800.000 namenjeno je za nabavku opreme, dok je ostatak namenjen za nabavku novih pčelinjih društava.

Ferenc Turi, pčelar iz Banatske Topole, učestvovao je posle šest godina bavljena pčelarstvom na konkursu Gradske uprave Kikinda kako bi kupio dodatnu opremu i tako pospešio proizvodnju. On danas raspolaže sa oko 130 košnica, sredstva su mu odobrena, pa je njegovo domaćinstvo bogatije za novu neophodnu opremu. Ceo iznos investicije subvencionisao je Grad Kikinda, a vrednost opreme bila je 28.000 dinara.

-Cela porodica je u poslu, imam suprugu i sina, pomažu mi tast i tašta, a posle šest godina pčelarenja prvi put smo konkurisali na konkursu Grada Kikinde, zadovoljili smo uslove i dobili smo sredstva za kupovinu nove opreme, tačnije kadu za otklapanje saća – kaže Turi.

Kroz program podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju, Grad Kikinda je za kupovinu novih rojeva i opreme, kikindskim pčelarima ove godine namenio milion i 200 hiljada dinara, od toga je 800 hiljada namenjeno za nabavku opreme, dok je ostatak namenjen za nabavku novih pčelinjih društava.

-Što se tiče nabavke opreme sredstva su u potpunosti utrošena, ali je i praksa do sada pokazala da se ta mera najbrže utroši. Što se tiče nabavke novih pčelinjih društava, sredstva nisu još uvek utrošena, tako da bih pozvao naše pčelare koji do sada nisu konkurisali da iskoriste priliku i kupe pčelinja društva, ukoliko imaju potrebu za to. Grad Kikinda potpisao je Deklaraciju o zaštiti pčela, koja je nastala na inicijativu NALED-a, USAID-a i SPOS –a, kao i Vlade Vojvodine. To znači da se Grad obavezuje da će voditi dodatno računa o našim pčelarima što mi svakako i radimo. Takođe, cilj je da se posebno povede računa o ratarima i voćarima koji koriste tokom proizvodnje veliku količinu pesticida – napominje Dalibor Oličkov, rukovodilac Sektora za poljoprivredu.

Na nedavno održanoj Gradskoj skupštini usvojena je odluka o zaštiti poljoprivrednih imanja, kojoj je posebno definisana ispaša pčela na kojoj je bilo najviše problema. Takođe, vodiće se računa o selidbi košnica na druge parcele, tako da će svi pčelari koji dolaze iz drugih gradova, morati da imaju dozvolu kojom mogu da postave košnice na tuđim parcelama.

Povrtarstvo na severu Banata nije u velikoj meri zastupljeno poput ratarskog dela, ali je svake godine primetan porast broja poljoprivrednih gazdinstava koja se opredeljuju za proizvonju u plastenicima. Takođe, povrtarska proizvodnja na otvorenom prisutna je na sve više parcela, a u poslednjih nekoliko godina posebno se izdvajaju kornišoni.

Dragan Vukobrat, dugogodišnji je poljoprivrednik koji se, između ostalog, bavi proizvodnjom krastavaca na oko dva kilometra špalirskog zasada i jedan je od najuspešnijih u Kikindi. Uložio je u materijal, obnovio zasade, angažovao veliki broj sezonskih radnika i započeo proizvodnju na veliko:

-Vreme na severu Banata je vrlo nepredvidivo i svaka proizvodnja na otvorenom je rizik. Na primer, proizvođači krompira nisu dobro prošli protekle sezone. Samo u Kikindi će se baciti 50 tona krompira, a to su pre svega mali proizvođači. Međutim, kornišoni su sasvim dobri i to je zaista unosna proizvodnja u poslednjih nekoliko godina. Ovdašnji povrtari nekoliko godina unazad uzgajaju kornišone za poznatog kupca u Gospođincima, to je prilično daleko nama, što povećava troškove proizvodnje. Gubim pet sati dnevno, tako da nam je to zaista bio problem. Cene su niže za kornišone prve klase i verovatno će se cena korigovati.  Ono što je dobro jeste da će ovog leta kada počne berba imati mogućnost da povrtari rod predaju u Kikindi. Prvu i drugu klasu ćemo da predajemo, treću ćemo prodavati na lokalnoj pijaci. Sve je predviđeno da se izvozi, ovo nam mnogo više odgovara i smanjiće nam troškove proizvodnje. Milsim da će Kikinđani opet početi da se masovno bave proizvodnjom kornišona jer može dobro da se zaradi od njih, a sada kada imamo otkupno mesto u našem gradu, verovatno će se broj gazdinstava koji su zainteresovani za kornišone i povećavati  – kaže povrtar Dragan Vukobrat.

Projekat Agropallas na internetu realizuje se zahvaljujući sredstvima Grada Kikinde, odobrenim u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2021. godini.