Agropallas na internetu: Bespovratna sredstva za kupovinu kuća na selima, država ulaže 500 miliona dinara

4. jula 2021.

U najnovijem izdanju emisije Agropallas, više informacija preneto je na temu problema sa kojim se suočavaju proizvođači mleka u našoj zemlji i o predlozima kako im treba pomoći. Takođe, govorilo se o trenutnom stanju pšenice, ali i preneti detalji u vezi sa nedavno raspisanim konkursom za IPARD i kupovinu kuća na selima.

Proizvođači mleka su u nepovoljnom položaju zbog niske otkupne cene, rasta troškova proizvodnje, povećanog uvoza mleka, ali i krize izazvane pandemijom koronavirusa. Od države traže pomoć u nabavci stočne hrane i redovnijoj isplati subvencija. Proizvođači su litar mleka pre šest godina prodavali za 41 dinar, dok sada u najboljem slučaju mogu da očekuju otkupnu cenu od 35 do 37 dinara, kaže Vasa Džigurski iz Udruženja proizvođača mleka. Cena mleka je pala, ali su troškovi proizvodnje porasli.

-Od 2015. godine imate poskupljenje žitarica od 40 do 60 odsto i više, poskupljenje energije, radne snage i problem nedostatka radnika. Tu je još i korona i smanjena potrošnja. Da li je u pitanju manja platežna moć ljudi, ne znam, ali to je ozbiljan problem. Situaciju na domaćem tržištu je dodatno zakomplikovao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, kojim je omogućen slobodan uvoz mleka. U skladu sa tim sporazumom, 2017. godine ukinuti su prelevmani, odnosno uvozne takse na mleko, koje je država 2015. godine imala kako bi zaštitila domaću proizvodnju. – navodi Džigurski.

Oni koji proizvode najmanje 3.000 litara mleka po kvartalu, mogu da računaju na pomoć države u vidu premije od 7 dinara po litru. Podsticaji za mlečne krave iznose 25.000 dinara po grlu. Vasa Džigurski kaže da je mlekarima potrebna dodatna pomoć, pa su tim povodom nedavno imali sastanak u Ministarstvu poljoprivrede.

Raspisan je šesti javni poziv za IPARD podsticaje za investicije i kupovinu nove mehanizacije i opreme, kao i izgradnju objekata. Poljoprivrednicima je ovim konkursom na raspolaganje stavljeno 6 i po milijardi dinara, što je bezmalo tri puta više nego do sada. Konkursom su obuhvaćeni sektori mesa, mleka, voća i povrća, određenih vrsta žitarica, industrijskog bilja, grožđa i jaja. Novac iz IPARD fonda je namenjen proizvođačima koji su spremni da značajnije investiraju, rekla je direktorica Uprave za agrarna plaćanja, Biljana Petrović.

-Najveći poziv do sada, 6.6 milijardi dinara. Poljoprivrednici mogu da podnose zahteve za fizičku imovinu, za sve ono što povećava vrednost njihovog gazdinstva, objekte, zatim protiv-gradne mreže, zasade, hladnjače, za ljude koji se bave proizvodnjom voća za sopstvene potrebe, mehanizaciju, priključne mašine, za čuvanje žitarica, ako su u pitanju stočari, sve ono što će im pospešiti proizvodnju. Maksimalni iznos za koji se može konkuristi je 700 hiljada evra odnosno 60 odsto povraćaj (60 odsto ako su mladi poljoprivrednici do 40 godina) , kada je u pitanju sektor mesa, do milion evra. Kada je u pitanju jagodičasto voće, uslov za veličinu gazdinstva je 2 hektara pa naviše, ostalo voće, od 5 do 100 hektara (uključujući grinfild investicije) i za početnu fazu proizvodnje. Kod konkurisanja, poljoprivrednici uglavnom koriste usluge specijaizovanih agencija poput Smart IPARD. Trenutno najviše zainteresovanih poljoprivrednika imaju za podizanja i opremanje voćnjaka, najviše borovnica i lešnika – dodala je Petrovićeva.

Njen savet je da poljoprivrednici krenu na vreme da pripremaju potrebnu dokumentaciju, posebno ako je u pitanju kompleksan projekat kao što je izgradnja objekata kako bi do 10. septembra stigli da pripreme aplikacije. Kad je reč o mehanizaciji i nabavci opreme, bitno je da na vreme pripreme ponude. Sve vrste roba i usluga koje premašuju 10 hiljada erva podrazumevaju 3 ponude odnosno tendere po procedurama IPARD-a. Po dobijanju rešenja o odobrenju projekta, poljoprivrednici bi trebalo da dobiju 50 odsto iznosa podrške na svoje namenske račune a ostatak po završetku investicije, što je pozitivna novina u odnosu na prethodne godine.Sva potrebna objašnjenja poljoprivrednici mogu naći da sajtu Uprave za agrarna plaćanja.

 

Neposredno pred žetvu ječma i pšenice poljoprivrednici žele da se upoznaju sa potencijalom useva na oglednim parcelama. Po rečima stručnjaka NS instituta, neke od novih sorti će naći mesto u proizvodnji tek nakon testiranja, i one su potpuno različite što se tiče izgleda samih biljaka. Visine do 85 cm što znači da podnose velike količine azota. Takođe, one mogu da daju visoke prinose samo u uslovima visoke agrotehnike i kompletne zaštite.

Kad bi se plaćao tehnološki kvalitet postojala bi i mogućnost da pšenicu plasiramo na druga tržišta po višoj ceni pa bi veća bila i zarada.Što se tiče vremenskih prilika, ako nema većih temperaturnih razlika u toku 24 časa, kao što je to u sadašnjem tropskom periodu, biljka nema vremena da se „restartuje“ i dolazi do ubrzanog zrenja i manjeg kvaliteta – zaključuje Stevan Koprivica, poljoprivredni stručnjak.

Žetva je počela početkom jula. Stručnjaci iz Instituta uveliko rade na vrstama sa genotipovima koji će biti u stanju da izdrže klimatske promene tj ekstremne temperature.

U Gradskoj kući u Kikindi predstavljeni su koraci za realizaciju Uredbe Vlade Republike Srbije o raspodeli bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Srbije. Pravo učešća na Konkursu imaju fizička lica do 45 godina starosti, odnosno mladi poljoprivrednici koji nisu u bračnim odnosima, koji žive na selu i bave se poljoprivredom, kao i mladi bračni parovi, partneri koji žive u vanbračnoj zajednici i samohrani roditelji.

-Da bi mogli da konkurišu, zainteresovani moraju biti državljani Srbije i da imaju prebivalište na teritoriji Srbije. Takođe, u svojini ne smeju imati stan ili zgradu, odnosno da takav objekat nisu otuđili u prethodnih pet godina. Pored toga, postoje i alternativni uslovi su da žive na selu ili u gradu u porodičnoj zajednici ili u zakupljenom objektu, da mogu da obavljaju posao kojim se bave živeći na selu i da imaju znanja iz oblasti medicine, veterine, poljoprivrede, da su zanatlije ili prosvetni radnici – naglasio je član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu i mesne zajednice Ljuban Sredić.

Objekti koji mogu biti predmet kupovine su zgrade u selima. Moraju biti uknjiženi i bez tereta, odnosno da nisu pod sudskim sporovima i da ispunjavaju uslov da se u njima može stanovati. Objekat mora imati kanalizaciju, odnosno septičku jamu, priključenja za vodu i struju. Na Konkursu podnosioci zahteva apliciraju zajedno sa lokalnom samoupravom.

-Zajednički se popunjava prijavna lista, koja se sastoji dva dela: dela koji se tiče podnosioca zahteva i dela koji se tiče grada Kikinde. Uloga grada je da potvrdi ispunjene uslove, odnosno da garantuje za podatke koji su navedeni u prijavi – dodao je Sredić.

Pre kupovine, utvrđuje se tržišna cena objekta, što je takođe obaveza lokalne samouprave. Zainteresovana lica prvo treba da nađu objekat, da se dogovore sa prodavcem oko cene i uslova i da dođu u Gradsku upravu zaposlenima koji su zaduženi za te poslove. U Kikindi se zainteresovani mogu o detaljnima Konkursa mogu raspitati i putem broja telefona 0230/321-374, kao i ličnim dolaskom u Gradsku upravu. Za ovu namenu, iz državnog budžeta izdvojeno je 500 miliona dinara, a maksimalan iznos po pojedinačnom zahtevu je 1,2 miliona, odnosno oko 10 hiljada evra. Konkurs je otvoren do utroška sredstava, najkasnije do 1. novembra ove godine.

Projekat Agropallas na internetu realizuje se zahvaljujući sredstvima Grada Kikinde, odobrenim u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2021. godini. 

SMS Oglasi

Ukucajte OGL napravite razmak tekst vašeg oglasa i sve to pošaljite na 2399.
Oglasi se emituju 5 puta u toku dana, u sedećim terminima: 08:08, 10:10, 12:12, 15:15, 17:17.
Cena oglašavanja za jedan dan iznosi 100 din + PDV.