Agropallas na internetu: Počela žetva pšenice, prinosi prosečni

11. jula 2021.

U najnovijem izdanju emisije Agropallas bavili smo se žetvom pšenice i o prinosima koje su kikindski poljoprivrednici ostvarili, osvrnuli smo se na trenutnu otkupnucu cenu žita i na to koliko bi ona trebalo da iznosi ove godine, posetili smo gazdinstvo Grujić u Ruskom Selu koje je započelu proizvodnju ovaca, a posetili smo i Sajan gde su održane 24. Žetelačke svečanosti.

Žetva pšenice počela je prošlog vikenda i biće gotova za sedam dana, zasejana je na površini od 595.000 hektara i očekuje se rod od tri miliona tona.  To je za 300.000 tona više nego prošle godine. Kakva je situacija u Kikindim govorio je Branislav Kockar, direktor preduzeča “Kaldarica“:

-Žetva pšenice je u toku, počela je prošlog vikenda, ono što za sada znamo jeste da su prinosi prosečni. U Kikindi se kreću od pet do šest tona po hektaru, a što se tiče kvaliteta i prinosa po regionima, još je premalo uzoraka na kojima je urađena analiza da bismo imali pravu sliku. Vremenske prilike idealne su za žetvu pšenice, pa se očekuje da će biti završena za sedam dana, dok ove visoke temperature nisu idealne za kulture kao što su kukuruz i soja – kaže Kockar.

Milion i po tona pšenice zadovoljava domaće potrebe tako da će od novog roda biti viškova od milion i po tona za izvoz. Sve što ne bude izvezeno, ostaće na zalihama za narednu godinu.

Sada je već izvesno da će prinos pšenice biti sličan lanjskom. Međutim, otkupna cena novog roda biće viša nego u žetvi prošle godine.Da će cena pšenice u žetvi na čijem smo pragu biti približno 21 dinar za kilogram bez PDV-a, pokazuje tržišna pozicija ječma. Kako objašnjava poznati agroekonomski stručnjak Žarko Galetin poznata cena ječma daje odgovor na pitanje berzanske pozicije hlebnog zrna.

-Najjasnija indicija je pozicija ječma koji je već startovao sa žetvom i mi danas imamo na spot tržištu ječam ovogodišnjeg roda po ceni od 20 dinara i 30 para po kilogramu bez PDV-a što upućuje na to da bi cena pšenice trebala biti do 21 dinar po kilogramu. Pšenica ne spada u red visokoprofitabilnih kultura, a s druge strane ona donosi prvi novac sa kojim treba finansirati ostale proizvodnje. Zato je bitno da ona bude povoljna za proizvođače. Ove godine cena je viša od lanjske. Mislim da bi sa ovom startnom cenom koja je i do 20 odsto viša od prošlogodišnje, poljoprivredni proizvođači trebalo da budu zadovoljni- rekao je Galetin.

Kad je reč o trenutku prodaje pšenice novog roda teško je dati preporuku jer ima odstupanja, ali po njegovim rečima se isplati malo sačekati.

Porodica Grujić iz Ruskog Sela postaće vlasnik stada od 30 ovaca, a priključna mehanizacija, odnosno rotaciona kosačica, već se nalazi u njihovom dvorištu. Grujići su, kao mladi bračni par, koji je odlučio da se bavi poljoprivredom, konkurisali na pokrajinskom i gradskom konkursu i na taj način unapredili proizvodnju u svom domaćinstvu.

Za kupovinu stada ovaca pripalo im je milion i 200 hiljada dinara od Pokrajine, dok su za kupovinu rotacione kosačice dobili na osnovu Gradskog konkursa oko 60.000 dinara.

Pokrajinski konkurs izašao je u februaru za pomoć mladima u ruralnim područjima, mi smo konkurisali za nabavku priplodnih grla ovaca i to za 30 komada. Prošli smo na tom konkursu, pa smo na osnovu toga, uzeli i rotacionu kosačicu, a kada je u međuvremenu izašao i Gradski konkurs, pripalo nam je 50 odsto povraćaja, što nam je jako puno značilo i zaista se nismo nadali da će ova godina tako dobro da počne. Mi smo još uvek početnici u ovom poslu i nismo toliko upoznati sa celom situacijom, dosta smo učili preko interenta i dosta smo slušali od iskusnih poljoprivrednika u selu. U suštini, videli smo da su ovce “Il de Frans“ najbolja rasa, lakše se prodaju, a imamo i poznanike koji isto gaje tu rasu, pa nam je bilo lakše da dobijemo informacije u vezi sa proizvodnjom. Od Pokrajine smo dobili milion i 200 hiljada dinara za ovce, dok nam je na osnovu Gradskog konkursa pripalo oko 60.000 dinara povraćaja za kupovinu rotacione kosačice – istakla je Danijela Grujić, vlasnica poljoprivrednog gazdinstva u Ruskom Selu.

Grad Kikinda je prvi put opredelio sredstva za podršku mladima u ruralnom području kroz program podrške poljoprivredi. U tu svrhu opredeljeno je milion i 400 hiljada dinara iz gradskog budžeta:

-Ove godine smo opredelili milion i 400 hiljada dinara s obzirom na to da je prvi put, pa ćemo da vidimo kakav je odziv i koliko bi trebalo povećati sredstva u narednim godinama. Za ovu meru mogu da konkurišu mladi poljoprivrednici koji imaju prebivalište u jednom od devet sela našeg grada, koji imaju u svom vlasništvu ispod 10 hektara zemlje, kao i manje od 40 godina života. Iznos sredstava po domaćinstvu je 140.000 dinara maksimalno do 50 odsto vrednosti investicije. Sredstva su namenjena za kupovinu opreme u stočarstvu, priključne mehanizacije i izgradnje objekata u stočarstvu. Ceo spisak investicija može da se vidi na sajtu grada i na taj način svi mogu da se informišu za šta sve mogu da konkurišu. Vlada velika zainteresovanost, ali sredstava ima još pa pozivam sve mlade ljude iz naših sela da konkurišu i da se slobodno obrate Odseku za poljopivredu ukoliko su im potrebne dodatne informacije – podsetio je Dalibor Oličkov, rukovodilac Odseka za poljoprivredu Grada Kikinde.

U Sajanu su održane 24. Severnobanatske žetelačke svečanosti na kojima je nastupilo osam ekipa iz okolnih kikindskih sela, iz Bačke i susedne Mađarske. Na ovoj tradicionalnoj manifestaciji predstavljen je nekadašnji način žetve, kada se radilo bez mašina, ručno od jutra do mraka. Manifestaciju je organizovalo Udruženje “Adi Endre“ iz Sajana, a podršku su pružili Mesna zajednica i Grad Kikinda.

Nekada se na polje nosio obilan doručak kako bi radovi protekli na najbolji način. Među osam ekipa našlo se i Udruženje “Sloga“ iz Kikinde, a svoje uspomene prenela je predsednica, Olga Golušin:

-Naše udruženje bavi se onim starim stvarima i pravim vrednostima, koje ne smemo da zaboravimo. Sve ono što je počelo da nestaje, mi polako vraćamo. Ovaka manifestacija u Sajanu je veoma značajna jer je žito za nas život. Ranije je bilo potpuno drugačije nego danas, mnogo se više radilo, imali smo srp, pa posle kosu i to se tako radilo. Moramo da pokažemo mladima kako se nekada radilo, da očuvamo tradiciju. Uz težak rad išao je i obilan doručak. Na njivu se nosila obavezno slanina, šunka, kuvala su se jaja i krompir, nosio se sir i domaće kiselo mleko, tu je bila i cipovka, gibančice. Bilo je zaista lepo, ali se puno radilo, ponekad smo ostajali na njivi ceo dan. Dolazili smo oko četiri ujutru i ostajali do mraka, pa sutra nastavljali. Jako lepo smo se slagali sa komšijama, bez obzira na naciju, kao što je i danas, ima nas sa svih strana i veoma nam je lepo – ispričala je Olga Golušin.

Kako je protekle godine organizacija Severnobanatskih svečanosti izostala usled loše epidemijske situacije, ove godine slavio bi se jubilej, međutim dobro raspoloženje uz veselu mađarsku muziku i hranu, nije sprečilo posetioce da se dobro provedu, podsete se nekih davnih dana i nešto novo nauče:

-Nažalost, protekle godine nismo uspeli da organizujemo ovu svečanost, ali smo ove godine to uspeli da uradimo i veoma nam je drago što smo se okuili po 24. put. Trudimo se svake godine da napravimo lepo okupljanje, imamo osam ekipa koje su učestvovale na manifestaciji, što je manje nego prethodnih godina, ali očigleno ljudi još uvek vode računa o svom zdravlju i ne žele da se izlažu opasnosti još uvek u tolikoj meri. Meštani se još uvek polako privikavaju na društvena dešavanja u selu, tako da se još uvek oseti blagi strah od virusa, ali smo uprkos svemu veoma zadovoljni što smo uspeli sve da pripremimo i organizujemo. Ovo nam je prva manifetacija u selu ove godine. Ekipe su nam došle uglavnom iz Vojvodine, a imamo i dve ekipe iz Mađarske. Tu su nam gosti iz Iđoša, Subotice, Sente, kao i drugih mesta – naglasio je Zoltan Tot, predsednik Mesne zajednice Sajan.

Grad Kikinda pružio je podršku ovoj manifestaciji, a događaju su prisustvovali Ramona Tot, članica Gradskog veća za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici, Šandor Talpai, pomoćnik gradonačelnika i Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde:

-Čestitao bih članovima udruženja “Adi Endre“ iz Sajana što su uz podršku Grada Kikinde i Mesne zajednice uspeli da istraju u nameri da organizuju ovako lepu manifetaciju i po 24. put održe Severnobanatske žetelačke svečanosti. Drago mi je što na najbolji način čuvaju i neguju tradiciju svih ljudi koji žive na ovom terenu. Uz jedan sasvim dobar broj ljudi koji su došli iz okolnih mesta i drugih opština, ima i gostiju iz Mađarske koji su zajedno sa našim sugrađanima pokazali sve veštine svojih predaka na koji način se ranije kosilo žito. Uz jedno dobro druženje, uz nastavak očuvanja tradicije, ovakav dan u Sajanu, u jednoj multinacionalnoj i multikulturalnoj sredini, zaista je kvalitetan i lep. Čestitam na organizaciji i siguran sam da ćemo u narednom periodu na još jedan bolji način podržati ove svečanosti i po 25. put manifestaciju podići na još viši nivo, kako i zaslužuje – dodao je Lukač.

Projekat Agropallas na internetu realizuje se zahvaljujući sredstvima Grada Kikinde, odobrenim u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2021. godini. 

SMS Oglasi

Ukucajte OGL napravite razmak tekst vašeg oglasa i sve to pošaljite na 2399.
Oglasi se emituju 5 puta u toku dana, u sedećim terminima: 08:08, 10:10, 12:12, 15:15, 17:17.
Cena oglašavanja za jedan dan iznosi 100 din + PDV.