U emisiji Agropallas bavili smo se trenutnom situacijom u voćarstvu, zaštitom kruške i trešnje, predložili smo aktuelne kredite Razvojnog fonda Vojvodine i razgovarali sa Goranom Demićem, proizvođačem jaja japanskih prepelica iz Mokrina.

Potražnja za jajima japanskih prepelica naglo je porasla, a kikindskih proizvođači spremni su da tržištu ponude dovoljne količine. Zahvaljujući vrlo ozbiljnom pristupu samoj proizvodnji i brendiranju jaja, poljoprivredno gazdinstvo Demić iz Mokrina predstavlja veoma lep spoj zdravlja i zarade. Japanske prepelice, po mnogima ptice budućnosti, nisu zahtevne za proizvodnju, a mnogo toga daju. Zato nije ni čudo što su sve popularnije po domaćinstvima i na severu Banata. Goran Demić, Mokrinčanin, jedan je od najvećih odgajivača u Vojvodini, koji se potpuno posvetio tom, još uvek lepom hobiju. Ulaganja jesu veća, ali je dobit višestruka:

-Od ovog jata može da se zaradi sasvim pristojna plata. Malo je veći problem jer je došlo do povećanja cene koncentrata usled vioke cene kukuruza, ali može da se zaradi. Uslovi koji su potrebni za proizvodnju japanskih prepelica nisu zahtevni. Ne odgovara im svetlo, vole toplotu, zimi same sebe greju, zahtevaju vrlo malo slobodnog prostora, a za osam godina koliko se Demić bavi proizvodnjom nije došlo do pojave bolesti. S obzirom na sam kvalitet jaja, pojava salmonele takođe je isključena. Tržište sam veoma razvio po Novom Sadu, Subotici, Senti, Kanjiži i Kikindi, ali sve zavisi i od doba godine. Kada su godišnji odmori manja je potražnja za jajima, kao i u vreme novogodišnjih praznika – kaže Goran Demić.

Potražnja za jajima i mesom samo je unapredila celokupnu proizvodnju u gazdinstvu Demić, tako da je cela porodica uključena u proces rada. Oni stariji brinu o jajima i samim životinjama, nešto mlađi o nabavci hrane i prodaji, dok su mladi, trenutno u drugim gradovima, zaduženi za marketing i brendiranje.

U emisiji Agropallas predstavljeni su krediti Razvojnog fonda Vojvodine. O tome je govorio direktor Fonda, Goran Savić.Osim kreditnih linija namenjenih poljoprivrednim gazdinstvima, predstavio je i novu kreditnu liniju u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu i turizam-Konkurs za dugoročne kredite za razvoj turizma sufinansirane od strane Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam:

–Osnovni cilj dodele sredstava putem ove konkursne linije je podrška razvoju turizma i unapređenje turističke ponude AP Vojvodine. Linija je namenjena kako poljoprivrednim gazdinstvima, tako i preduzetnicima i pravnim licima registrovanim za obavljanje delatnosti u oblasti turizma i ugostiteljstva. Iznos sredstava koji se odobrava je od 500.000-5.000.000 dinara. Rok vraćanja kredita je do 7 godina, period mirovanja je do 12 meseci i kamatna stopa je od 1-3% na godišnjem nivou. Visina bespovratnih sredstava iznosi 8% od odobrenog iznosa kredita ili 12% ukoliko je žena nosilac poljoprivrednog gazdinstva ili vlasnik preduzetničke radnje, odnosno da u privrednom društvu ima najmanje 51% vlasništva – napomenuo je Savić.

Istaknuti stručnjak za voćarstvo, prof. dr Zoran Keserović osvrnuo se na aktuelnu situaciju u domaćem voćarstvu:

-Na početku godine u vreme cvetanja, intenzitet je bio takav da je moja procena bila da će to biti jedna od najrodnijih godina od 2013. godine kada smo proizveli milion i 600 hiljada tona. Kasnije smo imali problem sa mrazom, bilo je hladno vreme i od 2012. godine pojavljuje se ista situacija da imamo toplije vreme u februaru, a onda se u fenofazama pojave mrazevi. U odnosu na prošlu godinu imaćemo manje voća. Moja je procena negde pet do osam osto. Trebalo bi da proizvedemo milion i po tona i to bi bila jedna od rodnijih godina u poslednje dve decenije – rekao je prof. dr Keserović.

O zaštiti trešnje i kruške govorila je Milena Marčić iz Pognozno izveštajne službe Vojvodine:

-Nažalost, bili smo u pravu iako to nismo želeli. Još ranije smo rekli da nas ove godine očekuju problemi u proizvodnji trešanja sa azijskom voćnom mušicom jer smo čitave zime bez prekida lovili odrasle jedinke ove štetočine na lovnim klopkama i već sada u prvoj sezoni u zasadima registrujemo njeno prisustvo. Takođe, registrovali smo i pojavu trešnjine buve, tako da su obe štetočone vrlo slične. Sada je pravo vreme da se preduzmu mere zaštite, da se primene insekticidi, ali da se vodi računa o karenci. Takođe, još jedan problem koji imamo kod trešanja je pucanje plodova usled čestih padavina. Sa kruškinom buvom svake godine imamo problema i sada je ključni period kada treba suzbiti ovu štetočinu. Ključan je period primene insekticida da ne bi došlo do lučenja medne rose jer tada imamo crne lastare, crne plodove i to nikako nije dobro – rekla je Marčićeva.

Projekat Agropalas na internetu realizuje se zahvaljujući sredstvima Grada Kikinde, odobrenim u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2021. godini.