Agropallas na internetu: Visoke temperature nisu ugrozile povrtarsku proizvodnju

18. jula 2021.

U najnovijem izdanju emisije Agropallas osvrnuli smo se na završetak žetve pšenice, na ostvarene prinose, cenu i ulaganja. Pored toga, pričali smo o veoma dobrim prinosima trešnje, ali i niskoj ceni tog voća. Takođe, osvrnuli smo se na visoke temperature i kako su uticale na ovogodišnji rod povrća. Na kraju emisije, podsetili smo na nedavno raspisane konkurse za IPARD fondove.

Žetva pšenice će zbog tropskih temperatura biti završena u kratkom roku. Zbog toga je prinos i kvalitet nešto niži od očekivanog. O tome, ali i o ceni novog roda govorio je u emisiji prof. dr Miroslav Malešević:

-Kod nas je žetva gotova za dan, dva. Velika temperatura je dovršila zrenje pšenice čime je kvalitet smanjen za 20 do 30 odsto. Ječam je bolje rodio zato što je ranije dozrevao, dok nisu došle velike temperature. Cena od 20 dinara što je samo za 20 para više u odnosu na prošlu godinu, je po meni mala u odnosu na to koliko je poskupelo gorivo, hemija, poljoprivredne mašine i sam život. Ona bi trebalo da bude najmanje 26 dinara da bi se rad isplatio, a da rodi kao ove godine, u proseku je to 5 tona po jutru prinosa, a prošle godine je rod bio jako loš. Pšenice uvek ima manje ili više, a kukuruza može i da ne bude, kao da nije ni sejano – istakao je dr Malešević.

 

U biljnoj proizvodnji povrće najbolje podnosi visoke temperature. Međutim, neophodno je navodnjavanje i puna agrotehnika. O tome je govorio profesor Žarko Ilin. Povrtarska kultura upravo zahteva ovako visoke temperature ali većina zahteva obilno navodnjavanje:

-Tehnički minimum vlage za povrtarske kulture je minimum 70 odsto vodnog kapaciteta, a za papriiku, paradajz, krastavac, dinje i lubenice čak i 80 odsto kako ne bi došlo do opadanja prinosa, a pre svega kvaliteta proizvoda povrtarskih prinosa. Osim navodnjavanja, važno je da se obezbedi i prihrana, pre svega azotom, zatim kalijumom i kalcijumom koji direktno utiče na smanjenje potrošnje vode. Profesionalni poroizvođači moraju da obilaze svoje parcele i vode računa o zaštiti, dodao je Ilin. Trenutno je veliki problem pojava lisnih vaši, moljca, tripsa pa teba na vreme intervenisati. Toplo vreme je dobro jer nema prouzrokovača bolesti što znači da ćemo imati ekstra kvalitetno povrće. Poželjno je da budu što veće razlike između dnevnih i noćnih temperatura. „Neophodno je senčenje kad god je to moguće uraditi kvalitetnom prihranom u pet obroka u toku vegetacije, prihranom azotom kako ne bi došlo do nedostatka lisne mase odnosno do ožegotina, mreže za senčenje ali ne više od 30 odsto – kaže Ilin.

Što se tiče vode, važan je izvor, bolji načini su vodotokovi, a zatim postoje različite tehnike navodnjavanja. Važno je napomenuti da treba racionalno trošiti vodu. Važno je napomenuti da bi izbor energenata za navodnjavanje trebalo da bude takav da cena navodnjavanja ne bude viša od 15-50 euro centi po milimetru dodate vode. Celokupna proizvodnja u Srbiji je čak tri puta veća nego što su potrebe stanovništva pa treba podsticati izvoz i deo vraćati proizvođačima kroz subvencije kako bi proizvodnja i dalje napredovala.

Ovih dana na pijacama povećana je ponuda trešanja po nižim cenama od uobičajenih. Glavni razlog je što smo ove godine, pre svega zbog kasnije berbe, izgubili tržište Rusije. Sa druge strane, najkvalitetnije domaće trešnje završavaju na tržištu zapadne Evrope.Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Nenad Magazin objašnjava zašto je tržište Rusije ove godine nedostupno za našu trešnju.

-Ova godina s odlikuje dobrim rodom trešnje a naš izvoz je uglavnom usmeren na rusko tržište koje je nestabilno. Ove godine su naše kašnjenje u izvosu popunile neke druge zemlje a prodaja je lošija, cenimo i zbog korone. Naša prilika je izvoz u zemlje zapadne Evrope. Nemaju svi voćari problem sa plasmanom trešanja. Oni koji su uložili više novca u nove, slabo bujne podloge, tržišno aktuelne sorte, koji proizvode veće plodove, prehlađuju ih i kalibriraju nakon berbe i na kraju upakuju u savremenu ambalažu, postižu veću cenu na zapadno-evropskom tržištu. Zastoj u izvozu naše trešnje je usledio pošto su rusko tržište zauzeli Turci i Azerbejdžan kojima su plodovi ranije dozreli, tako da je većina trešanja namenjenih izvosu ostala na domaćem tržištu pa je došlo da pada cene.Svi proizvođači koji su izvezli na nordijsko pa i francusko tržište su postogli cene iznad 2 evra po kilogramu onih krupninijh sorti dodao je prof. Magazin.

U Srbiji se godišnje proizvede do 20.000 tona trešanja što je tek 3% evropske proizvodnje. Prostora za unapređenje ima, pre svega ako se novi zasadi budu proizvodili prema savremenim tehnološkim rešenjima.

Raspisan je šesti javni poziv za IPARD podsticaje za investicije u kupovinu nove mehanizacije i opreme, kao i izgradnju objekata. Poljoprivrednicima je ovim konkursom na raspolaganje stavljeno 6 i po milijardi dinara, što je bezmalo tri puta više nego do sada. Konkursom su obuhvaćeni sektori mesa, mleka, voća i povrća, određenih vrsta žitarica, industrijskog bilja, grožđa i jaja. Novac iz IPARD fonda je namenjen proizvođačima koji su spremni da značajnije investiraju, rekla je direktorica Uprave za agrarna plaćanja Biljana Petrović.

-Najveći poziv do sada, 6.6 milijardi dinara. Poljoprivrednici mogu da podnose zahteve za fizičku imovinu, za sve ono što povećava vrednost njihovog gazdinstva, objekte, zatim protiv-gradne mreže, zasade, hladnjače, za ljude koji se bave proizvodnjom voća za sopstvene potrebe, mehanizaciju, priključne mašine, za čuvanje žitarica, ako su u pitanju stočari, sve ono što će im pospešiti proizvodnju. Maksimalni iznos za koji se može konkuristi je 700 hiljada evra odnosno 60 odsto povraćaj (60 odsto ako su mladi poljoprivrednici do 40 godina) , kada je u pitanju sektor mesa, do milion evra. Kada je u pitanju jagodičasto voće, uslov za veličinu gazdinstva je 2 hektara pa naviše, ostalo voće, od 5 do 100 hektara (uključujući grinfild investicije) i za početnu fazu proizvodnje. Kod konkurisanja, poljoprivrednici uglavnom koriste usluge specijaizovanih agencija poput Smart IPARD. Trenutno najviše zainteresovanih poljoprivrednika imaju za podizanja i opremanje voćnjaka, najviše borovnica i lešnika. 

Njen savet je da poljoprivrednici krenu na vreme da pripremaju potrebnu dokumentaciju, posebno ako je u pitanju kompleksan projekat kao što je izgradnja objekata kako bi do 10. septembra stigli da pripreme aplikacije. Kad je reč o mehanizaciji i nabavci opreme, bitno je da na vreme pripreme ponude. Sve vrste roba i usluga koje premašuju 10 hiljada erva podrazumevaju 3 ponude odnosno tendere po procedurama IPARD-a. Po dobijanju rešenja o odobrenju projekta, poljoprivrednici bi trebalo da dobiju 50 odsto iznosa podrške na svoje namenske račune a ostatak po završetku investicije, što je pozitivna novina u odnosu na prethodne godine.

Projekat Agropallas na internetu realizuje se zahvaljujući sredstvima Grada Kikinde, odobrenim u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2021. godini. 

SMS Oglasi

Ukucajte OGL napravite razmak tekst vašeg oglasa i sve to pošaljite na 2399.
Oglasi se emituju 5 puta u toku dana, u sedećim terminima: 08:08, 10:10, 12:12, 15:15, 17:17.
Cena oglašavanja za jedan dan iznosi 100 din + PDV.