Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Svetog proroka Iliju, sveca za koga se vezuju brojni običaji i verovanja.

Kako je veliki broj običaja vezanih za praznik ovog sveca zapravo prenet iz prethrišćanskih vremena i slavljenja boga Peruna, tradicija se zadržala i do danas.

Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik starozavetnog proroka i novozavetnog svetitelja Ilije. U selima širom zemlje se organizuju vašari, a reč je o jednom od najpoštovanijih svetitelja među Srbima.

Smatra se da je prelaskom na hrišćanstvo, srpski narod osobine starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, pripisao Svetom Iliji. Zbog toga veliki broj običaja i verovanja potiče još iz prethiršćanskog vremena, a prorok Ilija se još naziva i „Gromovnik“.

Sveti Ilija je u Srbiji bio slava vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine. Međutim, nakon propasti kraljevine Jugoslavije i dolaska komunista na vlast, slava je prestala da se poštuje. Godine 1992. Sveti Ilija ponovo postaje slava vazduhoplovaca.

Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju – da se ne bi navukao gnev svetitelja. Osim toga, u to doba godine haraju stomačni problemi, takozvani „ilinštak“, te zato mnogi izbegavaju da budu neumereni u jelu i piću kako ih ne bi stigla „kazna“ u vidu stomačnih problema.