Pallas – Vaš domaćin na internetu: Kukuruz u lošem stanju

31. jula 2022.

U emisiji „Pallas – Vaš domaćin“ preneli smo informacije na temu aktuelne situacije na poljima pod kukuruzom, preneli smo detalje sa nedavno održanog skupa pčelara Vojvodine u Kikindi, bavili smo se proizvodnjom lana, ali i predstavili porodicu Gecić iz Iđoša koja se bavi proizvodnjom aronije.

Vreli dani ostavili su već posledice na usevu kukuruza, dok za soju još ima nade. Na automatskim meteorološkim stanicama koje su postavljene u usevima kukuruza u poslednjih mesec dana registrovano je preko dvadeset tropskih dana, sa maksimalnom dnevnom temperaturom većom od 30 stepeni.

-Stanje useva je prilično loše, ali i šaroliko u zavisnosti od padavina koje su bile isključivo lokalnog karaktera. Tamo gde je pala koja kap kiše u periodu oplodnje kukuruza, biljke bolje izgledaju. Međutim, ima parcela koje se tarupiraju, a koliki će biti procenat takvih površina znaće se u narednih mesec dana.I soja vapi za kišom. Usevi se nalaze u kritičnoj fazi razvoja formiranja mahuna i nalivanja zrna, kada su padavine preko potrebne. Kao i kod kukuruza slika na terenu je različita, a sasvim je izvesno da će i ove godine doći do skraćenja vegetacije, posebno na peskovitim zemljištima. Topla i sušna, godina je insekata. Kako bi se sačuvao rod sada je neophodno obratiti pažnju na štetočine i preduzeti sve neophodne mere zaštite, naročito od kukuruzne sovice i plamenca, kod koga je ove sezone registrovana najveća brojnost u poslednjih desetak godina, a ne bi trebalo zanemariti i pojavu grinja u usevima soje – istakao je Goran Bekavac, sa Istituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Organizacijom tradicionalne manifestacije „Pčelareski dan suncokreta“, članovi kikindskog pčelarskog udruženja bili su domaćini kolegama sa teritorije Vojvodine. Okupljanje proizvođača meda uvek je prilika za razmenu iskustava, analizu trenutnog stanja i problema. Pokrovitelj manifestacije je Savez pčelarskih organizacija Vojvodine.

Nakon šest godina, Kikinda je ponovo bila domaćin susreta vojvođanskih pčelara, okupljanja u čast suncokretove paše, inače jedne od najmedonosnijih.Pored druženja, bila je to prilika za analizu trenutnog stanja u pčelarstvu i najurgentnijih probelam. Iako incidenti sa trovanjem pčela ove godine nisu, na sreću, učestali, pčelari već godinama ukazuju na taj problem.

-Najveći probelm posle trovanja bio je nelegalni dolazak pčelara-nomada na naše teren. To nije od juče, to traje decenijama unazad. Međutim, pčelarstvo u Sarbiji se drastično povećalo i sad su pritisci na pojedine paše jako veliki. Nedostatak padavina izazvao je velike probleme i u pčelarstvu, ali bi ovogodišnji prinosi meda trebalo da budu oko proseka. U zavisnosti od vrste meda, cene se kreću od 2,8 do 5 evra po kilogramu, što je pad u odnosu na prošlu godinu.Došli smo do toga da je pala otkupna cena u odnosu na prošlu godinu. Ipak, ne bih bio slobodan da sudim o tim cenama , jer smo se mi pčelari i otkupljivači orijentisali na izvoz. Manje smo se osvrnuli na distribuciju na malo i na edukaciju- Saša Čolak predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.

Porodica Gecić iz Iđoša nadomak Kikinde godinama se bavi proizvodnjom aronije. Osim sirovih bobica, od te lekovite biljke prave kompote, džemove, hladno ceđene sokove i čajeve. U najboljim godinama, prinos na površini od 400 ari bio je oko dve tone, ali ove sezone zbog prošlogodišnjeg orezivanja i suše očekuju skromniji rod. Cilj im je da se posao proširi, a za to su zainteresovane mlađe generacije u porodici.

Studenkinja medicine iz Iđoša Željka Gecić u porodični posao proizvodnje aronije ušla je kao srednjoškolka. Od lekovite sibirske biljke, koja se sve češće spominje u različitim pričama o zdravom životu, porodica Gecić dobija proizvode, koje plasira na tržište širom severa Banata. Za sada, osnovno tržište porodice Gecić jesu Kikinda i okolna mesta. Željka je o umećima prodaje učila od strica, a želja joj je da svoje menadžerske sposobnosti, ljubav prema medicini i lekovitu moć aronije spoji i od toga napravi prepoznatljivi porodični brend.

-Pravimo hladno ceđene sokove od svežih bobica, a prodajemo i sveže sirove bobice na tržištu. Pravimo kompote i džemove, a od hladno ceđenih sokova, od bobica koje smo cedili pravimo čajeve – kaže Željka Gecić.

Proizvodnja aronije porodice Gecić zasnovana je na oko 400 ari. Početak berbe očekuje se za mesec dana, a čini se da će ova sezona biti skromnija od prethodnih.U posao oko aronije angažovana je cela porodica. Ipak, dugoročne planove prave mlađe generacije

-Moje ambicije su da proširim proizvodnju, da otvorimo svoje tržište i firmu, kako bismo mogli to. Smatram da postoji mogućnost i šansa da izvezemo na viši nivo – zaključila je Željka Gecić.

Lan se uzgaja na svim kontinentima. Uljani lan je kultura toplijih i suvih područja, pa se uzgaja više u južnim predelima, dok predivom lanu više odgovara vlažnija i umerenija klima. Uzgaja se za proizvodnju vlakana i semena iz kog se dobija ulje. Samoniklo raste u poljima, pored puteva, po obodu šume, česta je biljka, rasprostranjena od ravničarskih do alpskih područja. Lan se gaji na plodnom zemljištu umerene klime gde traži dosta vode.-Zahvaljujući brojnim lekovitim svojstvima, laneno seme može da pomogne u očuvanju zdravlja i lečenju bolesti kardiovaskularnog sistema, artritisa, upala, dijabetesa, astme i raznih vrsta alergija. Vlakna koja se nalaze u lanu štite zdravlje probavnog sistema i daju osećaj sitosti, zbog čega pomažu i prilikom mršavljenja i detoksikacije organizma.Dokazano je i da lan smanjuje rizik od nastanka raka, naročito raka dojke, prostate i debelog creva.
Omega 3 masne kiseline koje se nalaze u lanu mogu da spreče oštećenja očnih nerava i da spreče pojavu makularne degeneracije. Zahvaljujući alfa linoleinskoj kiselini i lignanima, laneno seme jača imunitet i smanjuje rizik od pojave upalnih bolesti, poput psorijaze, reumatoidnog artritisa i lupusa – priča Vladimir Krstonošić, proizvođač lana iz Kikinde.

Projekat “Pallas – Vaš domaćin“ na internetu realizuje se zahvaljujući sredstvima Grada Kikinde, odobrenim u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2022. godini.

SMS Oglasi

Ukucajte OGL napravite razmak tekst vašeg oglasa i sve to pošaljite na 2399.
Oglasi se emituju 5 puta u toku dana, u sedećim terminima: 08:08, 10:10, 12:12, 15:15, 17:17.
Cena oglašavanja za jedan dan iznosi 100 din + PDV.