U emisiji “Pallas – Vaš domaćin“ bavili smo se trenutnom sitacijom u proizvodnji povrća, koje usled ekstremno visokih temperatura takođe oseti posledice poput ratarskih kultura. Osvrnuli smo se na najnoviju cenu pšenice kojom se trguje na Produktnoj berzi, a pripremili smo i najnovije podatke u vezi sa zaštitom bilja.

Dok ratarima najveći problem predstavlja suša, povrtare muči intenzivno zračenje sunca. Oštećeni plodovi sa ožegotinama prodaju se znatno jeftinije, pa stručnjaci preporučuju senčenje njiva. Tvrde da je učinak te agrotehničke mere veoma isplativ.

-Povrtarstvo bez navodnjavanja nije moguće. Međutim, poslednjih 10-tak godina to nije dovoljno za kvalitetan rod. Radijacija sunca je izuzetno visoka i potencijalno kvalitetno povrće za kratko vreme postaje oštećeno. To je sada veliki problem. Na našem podneblju neophodno je senčenje povrća od 15 odsto, a investicija se i te kako isplati.Za male proizvođače na okućnicama, dovoljno je i jeftinije rešenje senčenja od mreža. Preporuka je agro – tekstil, koji stvara mikroklimat koji odgovara optimalnom razvoju povrća i obezbeđuje zdrave plodove – istakao je prof. dr Žarko Ilin.

I dalje je visok rizik od šteta u usevima paprike i kukuruza od kukuruznog plamenca i pamukove sovice

Pregledima useva paprike i kukuruza uočeno je prisustvo kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) i pamukove sovice (Helicoverpa armigera), s tim da je prisustvo plamenca dominanto vezano za proizvodnju paprike i kukuruza na teritoriji AP Vojvodine.

Pregledima biljaka paprike i kukuruza uočeno je prisustvo novopoloženih jajnih legala kukuruznog plamenca i jaja pamukove sovice.

Najugroženiji su usevi kukuruza šećerca koji su, pored paprike, trenutno najprivlačniji za navedene štetočine jer se nalaze u fazama intenzivnog porasta. Na pojedinim parcelama u sremu gde se beleže i visoki ulovi plamenca na svetlosnim lovnim lampama uočena su novopoložena jajna legla na 100% biljaka i to do 5 legala po biljci. Na usevima paprike i semenskog kukuruza procenat biljaka sa novopoloženim jajnim leglima se kreće do 30. Takođe, u navedenim usevima prisutna su i novopoložena jaja pamukove sovice na do 32% biljaka.

U toku je intenzivno pologanje jaja i piljenje larvi navedenih štetočina.

Proizvođačima paprike i kukuruza se preporučuju pregledi biljaka na prisustvo novopoloženih jajnih legala kukuruznog plamenca i jaja pamukove sovice. Ukoliko je prošlo više od nedelju dana od predhodnog insekticidnog tretmana ne može se više računati na njihovu efikasnost. S toga se po potvrdi novopoloženih jaja tih štetočina preporučuje primena nekog od registrovanih insekticida:

U usevima paprike:

–        Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) 0,14-0,2 l/ha (karenca 3 dana) ili

–        Avaunt 15 EC (indoksakarb) 0,25 l/ha (karenca 1 dan)  ili

–        Affirm 095 SG (emamektin benzoate) 1,5-2 kg/ha (karenca 3 dana) ili

–        Top gun (indoksakarb) 0,25 l/ha (karenca 7 dana) ili

–        Exalt (spinetoram) u količini 2-2,4 l/ha (karenca 3 dana).

U usevima kukuruza:

–        Coragen 20 SC (a.m. hlorantraniliprol) 0,1-0,15 l/ha (karenca 14 dana) ili

–        Avaunt 15 EC (a.m. indoksakarb) 0,25 l/ha (karenca14 dana)  ili

–        Ampligo 150 ZC (a.m. lorantraniliprol+lambda-cihalotrin) 0,2-0,25 l/ha (karenca 7 dana)  ili

–        Radiant 120 SC (a.m. spinetoram) 0,4 l/ha (karenca 14 dana) ili

–       Decis 2,5 EC, Konfuzija, Polux (a.m. deltametrin) 0,4-0,5 l/ha (karenca 35 dana) ili

–    Decis expert (a.m. deltametrin) 0,075-0,125 l/ha (karenca 30 dana).

U poslednjih nedelju dana blagi je oporavak cena kukuruza, pšenice, soje. Konkretno kukuruzom se trguje između 33 – 34 dinara, pšenica je između 35 i 36 sve zavisi od kvaliteta, a soja je skočila na 78 dinara bez PDV-a. U prethodnom periodu je došlo do pada cena, međutim sama sušna situacija na svetskom tržištu i oslobađanje izvoza su dovele do oporavka cena.

Ukrajina izvozi između 70 i 80 odsto svoje proizvodnje, ali se 90 odsto tog izvoza obavlja brodovima.Pošto to sada nije moguće, može doći do stvaranja velikih pritisaka na tržištu.

-Ukrajina je između 70 i 80 odsto svoje proizvodnje izvozila, a 90 odsto toga je išlo upravo iz ukrajinske luke. Ona sada vrši neki izvoz, samo kopneni i to je po nekoj proceni do dva miliona tona. To je na godišnjem nivou izvoz od maksimum 24 miliiona tona, a prema prognozama očekuje se proizvodnja negde preko 60 miliona tona, na šta moramo dodati i određene zalihe od prethodne godine – kažu stručnjaci.

Projekat “Pallas – Vaš domaćin“ na internetu realizuje se zahvaljujući sredstvima Grada Kikinde, odobrenim u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2022. godini.