U najnovijoj emisiji “Pallas – Vaš domaćin“ govorili smo o desetkovanom rodu kukuruza, tim povodom posetili smo poljoprivredno gazdinstvo Krstonošić u Kikindi i Šerbedžija u Mokrinu. Pričali smo o novom projektu Insituta Biosens koji se bavi brojanjem insekata, a preneli smo i detaljnije informacije o zaštiti bilja.

U prethodna dva i po meseca, na području severnog Banata palo je od 15 do 40 litara kiše po kvadratnom metru, u zavisnosti od lokaliteta. S obzirom na veoma visoke temperature i sušu, proizvođači kukuruza u Kikindi očekuju drastično niže prinose.

Ekstremno visoke temperature i dva i po meseca suše, proizvođače kukuruza na području severnog Banata nikako nisu obradovale. Mnogi kikindski paori ovu sezonu porede sa 2012. godinom, kada su zabeleže veoma visoke temperature bez kapi kiše, što se na kraju odrazilo na potpun gubitak prinosa kukuruza. Na parceli Vladimira Krstonošića, koji kukuruz gaji isključivo za stočnu hranu, gubitak prinosa evidentan.S obzirom na to da tokom protekle zime nije bilo snežnih padavina u meri u kojoj se očekivalo, deficit vlage je i više nego izražen.Na mestima gde je bilo kiše, razlika je osetna i na tim parcelama poljoprivrednici mogu da očekuju bolje prinose. Međutim, ratari poput Dejana Šerbedzije iz Mokrina ne nadaju se rodu.Na području Kikinde proletos je pod kukuruzom zasejano oko 35.000 hektara.

-Mi kukuruz ne gajimo da bismo zarađivali, već za potrebe stoke. I ovo što imam na parceli mi je mnogo, ali gledajući prinose biće jedva dovoljno. Kukuruz je kultura niskoprofitabilna, ali visokorizična na našem području i moramo da napomenemo da Kikinda ima veću osunčanost od ostatka naše zemlje, pa je samim tim manje oblačnosti i manje kiše –  kaže Vladimir Krstonošić, poljoprivrednik iz Kikinde.

-Mi kišu nismo dobili mesecima, u pitanju je područje severnog Banata, u razgovoru sa drugima uvideo sam da je situacija šarolika. Neki regioni su dobili kišu, ali je to sve vrlo brzo zemlja potrošila. Negde se prinosi mogu očekivati, ali generalno gledano, paori zaista neće imati ni zrno. Situacija je katastrofalna, ostaje nam trošak da sklonimo kukuruz sa njive, neko ko ima stoku pokosiće ga za hranu, čisto da ga na taj način iskoristi – dodaje Dejan Šerbedžija, poljoprivrednik iz Mokrina.

Svedoci smo znatnog opadanja brojnosti insekata oprašivača u mnogim ekosistemima širom sveta. Krajem XX veka pa nadalje intenzivirala su se istraživanja kroz mnogobrojne projekte posvećene praćenjem stanja i trenda brojnosti insekata oprašivača.

Opadanje brojnosti insekata oprašivača značajno narušava proces oprašivanja neophodan za reprodukciju mnogih biljaka, uključujući gajene vrste koje se koriste u ishrani ljudi i domaćih životinja. Fond za nauku Republike Srbije, u okviru programa IDEJE, prepoznao je neophodnost sistematičnog praćenja brojnosti i raznovrsnosti insekata oprašivača na području Srbije i odobrio projekat SPAS (Serbian Pollinator Advice Strategy – for the next normal) koji će potpomoći uključenje Republike Srbije u Evropski sistem monitoring oprašivača i značajno doprineti Evropskoj inicijativi za oprašivače. Insekti oprašivači imaju značajnu ulogu u ekosistemu i proizvodnji hrane. Čak 75 odsto proizvodnje hrane zavisi od insekata oprašivača. Usled degradacije i gubitka staništa, klimatskih promena, različitih vidova zagađenja poput prekomerne upotrebe pesticida, beleži se opadanje brojnosti pojedinih vrsta insekata oprašivača.