U najnovijem izdanju emisije Agropallas, tema je pre svega bila aktuelna situacija na poljima kukuruza, koji trpi ogromne posledice usled nedostatka padavina i visokih temperatura. Pored toga, osvrnuli smo se na berbu ranih sorti krušaka, koje su ove godine dale slab rod, a pri tom je i cena niska. Takođe, bavili smo se prijavljivanjem divljih deponija i pričali o tome kolika je zainteresovanost za upis na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Usev kukuruza loše podnosi visoke temperature i sušu. Biće smanjen kvalitet i prinos, a stručnjaci upozoravaju na povećanu mogućnost pojave aflatoksina, kao i sušne 2012. godine.
Dovoljno je da se prođe Vojvodinom i da se vidi izgled useva kukuruza, koji je uvio lišće, pa da se shvati težina situacije na njivama. Kako objašnjava stručnjak na novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Goran Bekavac, kukuruz se brani od suše.
-Tako se kukuruz bori protiv suše, međutim kada počnu i donji listovi da „podgorevaju“, onda znamo da je deficit padavina toliki da će se on definitivno ozbiljno odraziti na prinos kukuruza. Smanjenje prinosa nije jedini problem koji donose suša i visoke temperature. Na ovakvim vremenskim uslovima opasnost od aspergilusa, gljive koja produkuje aflatoksin, raste. Ako u narednih dve do tri sedmice temperatura bude niža, a usev kukuruza dobije dovoljno padavina, moguće je da se usev donekle oporavi. Svakako će se ovaj toplotni talas odraziti na kvalitet i rod kukuruza ove godine, ali koliki će tačno biti pad prinosa, za sada je teško proceniti, zaključuje Goran Bekavac.
Prolećni mrazevi desetkovali su rod kruške na severu Banata. Berba pojedinih sorti počinje za nedelju dana, ali će prinosi biti znatno niži. Jabuka je u boljem stanju i kikindski voćari okčekuju prinos oko 60 tona prve klase po hektaru. Visoke temperature za sada nisu u većoj meri uticale na rod voća.
Ova godina nije bila naklonjena proizvođačima voća na severu Banata. Na voćnjaku u Nakovu, nadomak Kikinde, prolećni mrazevi potpuno su desetkovali pojedine kulture, a s obzirom na to da berba krušaka počinje za nedelju dana, posledice su sada evidentne. Jabuka je u boljem stanju.
-U jednoj sorti krušaka koje treba da berem za nedelju dana, oštećenje je 90 odsto na prinose. Viljamovka se bere krajem avgusta, prinos će biti umanjen oko 50 odsto. Što se tiče jabuka, mraz je manje oštetio, pa je neke sorte prepolovio, a kod ostalih sorti očekujemo prinose iznad proseka – kaže Slavko Pavlović, vlasnik voćnjaka u Nakovu
Visoke temperature za sada nisu u većoj meri nanele štetu u voćnjacima, ali je primetno pucanje zemljišta, pa korenov sistem nije u mogućnosti da u potpunosti funkcioniše. OD maja do jula palo je oko 35 litara, pa je deficit vlage u zemljištu oko 200 litara.
-Prema mojim proračunima, deficit vlage je oko 200 litara po kvadratnom metru. Ali, to bi najbolje bilo da se nadomesti sukcesivno, ne odjednom, jer budu poplave, onda nam kiša ne odgovara, a sada svi gledamo u nebo i čekamo kišu – dodaje Petar Grujić, inženjer voćarstva.
Na plantaži u Nakovu, na oko 15 hektara, dnevno se potroši oko 350 kubika vode za navodnjavanje, odnosno oko sedam litara po kvadratnom metru po sadnici.
-Biljke će trpeti posledice visokih temperatura koje su iznad 40 stepeni, ali to sve rešimo adekvatnim sredstvima, algama, amino kiselinama, folijarnim prskanjem kako bi mogli da sprečimo šok koje biljke dožive – napominje Slavko Pavlović, vlasnik voćnjaka u Nakovu.
Već nekoliko sezona kruške na severu Banata ne daju dobar rod, a ove godine ni cena nije zadovoljavajuća, pa su sve češći slučajevi presađivanja, u ovom momentu, rentabilnijih biljaka.
Jedan od najvećih problema naše zemlje u borbi za zdraviju životnu sredinu predstavlja veliki broj divljih deponija. Sem ministarstva za zaštitu životne sredine i pokrajinskog sekretarijata iz te oblasti, kao i nevladinog sektora, u borbu se uključilo i Ministarstvo poljoprivrede.
Uprava za poljoprivredno zemljište koja posluje pri Ministarstvu poljoprivrede razvila je softver za uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema koji obuhvata sve informacije o poljoprivrednom zemljištu širom Srbije. Aplikacija je naročito prilagođena korišćenju putem mobilnih telefona, gde građani potpuno anonimno imaju mogućnost da, sem nezokonitosti koje primete posebno na zemljištu u državnom vlasništvu, posetom internet prezentaciji Uprave za poljoprivredno zemljište, prijave i divlje deponije.Jednim klikom na mobilni telefon građani mogu da odrede geolokaciju deponije, prilikom čega ne moraju da znaju katastarski broj parcele, a informacije uz mogućnost slanja fotografija, za nekoliko sekundi stižu Upravi. Direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić istakao je da je ovo pravi primer kako digitalizacija može da pospeši rad ovog organa i ocenio prve rezultate rada pomenute aplikacije.
-U toku nepuna dva meseca, je pristiglo oko 180 prijava, od toga se dve trećine odnosi na divlje deponije na poljoprivrednom zemljištu, i državnom i privatnom, a ostalo se odnosi na uzurpaciju poljoprivrednog zemljišta.Odlaganje opasnih i štetnih materija na poljoprivrednom zemljištu je zabranjeno i kazne se kreću od 25 hiljada dinara za fizička lica do milion dinara za pravna lica plus sankcija istavljanje dotičnog gazdinstva u pasivan status. U čijoj je nadležnosti uklanjanje divljih deponija sa poljoprivrednog zemljišta i ko plaća nastale troškove? Uklanjanje divlje deponije je nadležanost jedinica lokalne samouprave. Ukoliko se identifikuje ko je formiralo deponiju na licu mesta, to lice bi trebalo da je ukloni po nalogu inspektora u određenom roku. To može da učini i lokalna samouprava na teret počinioca.
Prvi rezultati rada ove aplikacije ohrabruju, a nama ostaje da se nadamo da će zajedničkim akcijama Uprave za poljoprivredno zemljište i poljoprivrednih inspekcija broj divljih deponija biti u narednom periodu smanjen na najmanju moguću meru.
Ispod 5 odsto mladih kod nas se bavi poljoprivrednom, a slično stanje je širom starog kontinenta. Što se tiče Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu situacijiu je predočio prodekan za nastavu prof. dr Nenad Magazin.
-Od 565 budžetskih i 175 samofinansirajućih mesta, za sada je upisano 363 budžetska i 16 samofinansirajućih studenata što je znak da u narednim danima produžimo upisni rok. Situacija je različita od smera do smera. Potpuno ili skoro sasvim su popunjeni smerovi fitomedicina, veterinarska medicina, pejsažna arhitektura (od 50 mesta, popunjena su 43) dok je ove godine slabije interesovanje iz oblasti biljne proizvodnje, poljoprivredne tehnike, uređenje voda a manje interesovanje je i za agroekonomski smer. Predhodnih godina na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu najveći deo budžetskih mesta popunjen je u drugom i trećem upisnom roku, pa se u ovoj unovi nadaju da će to biti slučaj i ove godine. Pad od 5 odsto u broju upisanih nije veliki, kada se uzme u obzir pad nataliteta i broj svršenih đaka u prethodonom nivou školovanja – zaključio je Magazin.
Projekat Agropallas na internetu realizuje se zahvaljujući sredstvima Grada Kikinde, odobrenim u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2021. godini.
Ukucajte OGL napravite razmak tekst vašeg oglasa i sve to pošaljite na 2399.
Oglasi se emituju 5 puta u toku dana, u sedećim terminima: 08:08, 10:10, 12:12, 15:15, 17:17.
Cena oglašavanja za jedan dan iznosi 300 din + PDV.